Čoveku se u snu često ukaže slika koja ga iznenadi i podstakne na razmišljanje. On je onda tumači, čudi se svom tumačenju i često poželi da se nekom poveri. Šta reći, um je Ciganka, vodi nas gde i kad hoće.
Ali tužno je kad se jednog jutra probudiš, protumačiš san i shvatiš da se oblačiš po nečijem ukusu, da se ponašaš, izražavaš i razmišljaš kao neko drugi. Čovek često poželi da se izdvoji iz mase i ne bira sredstva za to. Vreme provodi sa društvom koje se ponaša divlje, kreće kao čopor, ali i ima osobine čopora.
Sećam se. Smejemo se ljudima na ulici, imamo primedbu na sve i svakoga, vičemo, psujemo, svi nosimo crno i dižemo flašu visoko. Najbolji među nama nije postojao, postojao je samo najgori jer je kul biti najgori. Njemu su se svi divili. I visili smo tako na drvetu dok nismo ogladneli. Od celog čopora, nas dvojica majmuna bili smo najgladniji i prvi smo sišli. Dotaknuvši dno osetili smo se nekako glupavo i jadno. Svi su nas sa podsmehom gledali i prozivali. "Kako sad to da nas dvojica imamo najcrvenije zadnjice?", pitali smo se. Pogledali smo gore, ali nikoga nije bilo. Drvo je bilo pusto. Onda je dunuo neki jak vetar i lišće je palo po nama. Ponovo pogledasmo gore, a ono grane suve, nekako sablasne. Tada shvatismo da je vreme koje smo proveli jedući banane i pentrajući se po drvetu zauvek izgubljeno. Ali i dragoceno!
I tako, život nam je prolazio na drveću. Tužni i usamljeni, bez svog čopora, krenuli smo dalje. Tu i tamo, jeli smo neko lišće, nije bilo baš delikatesno, imalo je neke rupe kojima smo se čudili, sve dok nismo shvatili da su to praznine u nama, pa smo počeli da ih zatvaramo.
Svi ostali majmuni su nas odbacili. Pitate se zašto? Pa zbog naše gladi. Zbog želje za nečim novim, boljim, lepšim i normalnijim. Ne mogu da kažem da nam je sad loše. Uglavnom smo pored vode, ogledamo se i smejemo svojim licima. Opet, možete nas naći i pored onog trulog drveta kako se smejemo i razgovaramo o običnim bubicama.
A da! Pitate se šta je sa majmunima? Čuli smo tek ponešto o njima. Videli su ih! Kažu: vise i dalje, samo što im je od drveta ostala tek slamka!
Sjajno.
Istina, nikada se ne bih ni potrudio da ovako nešto napišem. Ne kao definiciju na Vukajliji.
Iako baš prepoznajem Vukajliju u nekim delovima.
Ponavljam, sjajno.
Naklon, Čegi!